Универзитет у Нишу посетио је члан Националног савета за научни и технолошки развој редовни професор Електронског факултета у Нишу др Миодраг Петковић.
   Професор Петковић је са ректором Универзитета у Нишу проф. др Мирољубом Гроздановићем разговарао  о могућностима и методама унапређења научноистраживачког рада на овој високошколској установи.


  
   Богато искуство професора Петковића, иначе члана Њујоршке академије наука и Српског научног друштва, који је у свету познат као творац је нишке школе интервалне математике и популаризатор математике и науке, може много да помогне да се разраде конкретне акције за побољшање услова и резултата научноистраживачког рада на факултетима Универзитета у Нишу, закључено је током разговора, којем је присуствовао и проректор проф. др Драган Денић.

  Члан Националног савета за науку проф. др Петковић је током разговора са проректором Денићем истакао да корак напред у развоју Универзитета у Нишу види у оснивању бар  једног научног  института у Нишу,  који би, бар у почетку,  могао да има интердисциплинарни карактер. Према његовим речима у институту би углавном радили млади научници са докторским дипломама разних струка ( са пуним или скраћеним радним временом) што би до извесног степена решило проблем великог броја младих људи који и поред тога што сто су стекли  докторску тутулу имају   мало шанси да дођу до наставничког звања,  јер је тај број углавном константан а број доктора наука расте из године у годину. Професор Петковић сматра да финансирање оваквог  института треба да иде на рачун државе јер би  институт много допринео и развоју Универзитета и региона у целини а такође би спречио  и одлив врло талентованих младих кадрова у иностранство. 

Више о овој теми погледајте овде.

   Овом приликом било је речи и о напорима да се повећа број професора са Универзитета у Нишу у чланству Српске академије наука и уметности. Професор Петковић је нагласио да би при предлагању кандидата за чланство у САНУ,  институције (факултети и Универзитет) требало да имају доминанатну улогу објективним сагледавањем доприноса својих професора у дужем временском периоду и да притом испољавају пуну ангажованост при предлагању и вођењу позитивне кампање.  Према мишљењу професора Петковића учешће институција је пре свега вађно јер предлози појединаца су добродошли али  могу да буду пристрасни и необјективни . Члан Националног савета за науку је додао да Универзитет и факултети треба да се боре против антилобијског понашања које, како је истакао,  врло често  има  неакадемски карактер, херметизма  (САНУ као "клуба"  елите, најчешће престоничке)  и елиминисање конкуренције.

Више о овој теми погледајте овде.

Извод из биографије професора Петковића погледајте овде.

Биографија професора Миодрага Петковића.