Имајући у виду значај интернационализације за унапређење система високог образовања, на Универзитету у Нишу је у среду, 26. фебруара 2014. године, организован Округли сто на тему : Неки аспекти унапређења високог образовања у Србији. У уводној речи проф. др Зоран С. Николић, проректор за обезбеђење квалитета Универзитета у Нишу, указао је на значај процеса интернационализације али и на чињеницу да не постоји јасна државна иницијатива којом би се наметнула стратегија интернационализације високошколских институција. Према његовим речима, с обзиром на то високошколске институције морају појединачно да уграде интернационалну активност у своју стратегију, најбоље у стратегију Универзитета којом би се посебно нагласила интернационална мобилност студената, наставника и истраживача.
На Округлом столу су изложена четири предавања: др Душица Павловић, професор  Медицинског факултета,  излагала је о  смерницама за израду стратегије интернационализације и о мерама и индикаторима квалитета интернационализације високог образовања. Професор  Филозофског факултета др Биљана Мишић Илић је говорила  о активностима за унапређење капацитета универзитета како би остварио ефикасније учешће у међународној академској сарадњи. Треба посебно истаћи да ће поменута тематика бити разматрана у оквиру новог TEMPUS пројекта FUSE који се реализује на Универзитету у Нишу у коме је наш универзитет координатор пројекта. Др Данијела Ристић-Дурант са Универзитета у Бремену, Немачка,  изнела је  искуства  о разним аспектима интернационализације из угла свог универзитета. Посебан акценат је дат значају мултидисциплинарних истраживања у креирању заједничког Европског простора истраживања и иновација. Професор  Електронског факултета др Вера Марковић је представила   могућности и перспективе  мобилности наставника и сарадника Универзитета у Нишу.       
Порука коју су послали учесници  овог  Округлог  стола  је да интернационализација високог образовања није претња квалитету и његовом унапређење,  али да није неопходно спроводити све видове интернационализације  већ само оне за које постоје објективне и субјективне претпоставке. Треба, међутим, инсистирати на активностима којима ће наше институције високог образовања бити интернационално препознате и привлачне као средине за образовање и рад.